KLASIČAN BALET

    „Učitelji plesa koji su izdašno zabavljali renesansne vladare  nisu ni znali da začinju umetničku vrstu, u kojoj će, u idućim vekovima,  uživati milioni ljudi u celom   svetu...“

Balet, kao  termin, ime, naziv plesne  forme, prvi put se pojavljuje u Italiji početkom 16. veka, ili već krajem 15. 

Od glagola ballare-igrati, počela je da se razvija jedna specifična plesna  forma, koja se postepeno udomila i artikulisala kao scenski prilagođena verzija društvenih plesova toga doba, u  raskošnim dvorskim svetkovinama Italije. Širenje te nove dvorske  zabve ka Francuskoj, koja se smatra kolevkom  baleta, dodgilo se nakon udaje Katarine Mediči za francuskog kralja Anrija II, koja je u miraz svome mužu donela , između ostalog, i običaj priređivanja ekstavagantnih dvorskih predstava  sa plesom. Prava ekspanzija baleta, međutim, dogodiće se nešto kasnije pod velikim uticajem Kralja Sunca- Luja XIV, koji je i sam bilo veoma naklonjen ovoj novoj vrsti plesa, (i sam je bio čuveni igrač..) te je ustanovio i nova pravila, iz kojih će se oformiti klasična baletska  tehnika, koja će postati svojevrstan umetnički raritet u potonjim epohama. Kralj Sunce se, takođe, odlučio za stvaranje besplatne državne plesne škole 1661.god, a 1713.god. otvara se prva akademija za balet koja od tada  nije prestala da postoji, menja se  i razvija. Otuda, baletskim rečnikom dominira francuski jezik...

Sa druge strane, ruski dvor prateći u korak evropske trendove, otvara u Snakt Petersburgu 1738.god. Kraljevsku pozorišnu školu koja je preteča današnjoj Akademiji Vaganova, iz koje će izaći čitava vojska nezaboravnih  baletskih umetnika.

Zapisi koji  postoje i datiraju sa kraja šesnaestog i početka sedamnaestog veka  daju prva jasna tumačenja pravilnog položaja plesačevog tela,a posebno stopala, kao osnove iz koje se razvilo pet pozicija klasičnog baleta. Te prve ilustracije pokazuju da su stopala okrenuta od tela ,da bi celokupna figura delovala otmeno. U slavu otmenosti i elegancije, kreirane su buduće otvorene baletske pozicije nogu, i mnoge druge finese koje će ovu plesnu formu potpuno  izdvojiti od drugih plesnih veština, i dovesti ljudsku kretnju do savršene  gracioznosti.

Otvorenost nogu, kao zaštini znak  klasične igre, tj. baleta, ispočetka nije bila toliko naglašena i tako striknta kao što mi to danas poznajemo. Kako je vreme proticalo, pravila su se jasnije  diferencirala, a sa time se povećavala i otvorenost baletskih pozicija nogu, pa je tako početni  ugao od oko 45', došao dodanašnjih 180'!

Dodavani su skokovi, piruete, pozicije ruku, glave itd...a kao vrhunac-postavljenje na prste, što je već izuzetno elegantnoj  formi igre, dalo još jedan atribut posebne, vazdušaste lakoće, krhkosti i gracilnosti.

Balet je od svog nastanka, do danas doživeo velike promene i prešao ogroman razvojni put, iako se u suštini držao forme koju je zadao, i propisao Kralj Sunce. Moglo bi se reći da je početna forma, uvećana do  maksimalnih amplituda u pokretu, i pročišćena od svih primesa sirove prirodnosti, ili prirodne sirovosti kretnji.

Sistem vežbi  u klasičnoj baletskoj tehnici postavljen je tako, da brzo unapređuje napredak tehničke veštine izvođenja, postavljanje i prirpemu tela da bude otovoreno i snažno za prihvatanje svih , ni malo lakih, figurativnih  sekvenci, koje će u konačnom ishodištu ( i posle nebrojeno ponavljanja..) dovesti do formiranja izvođača, od čije igre nam zastaje dah.

–Znači to je balet!!!

 "Zaprepašćena sam kako od nečeg tako tvrdog, strogog i rigidnog, kao što su metodologija,  pedagogija, i sama  forma  klasične igre, moze da nastane  nešto tako neobično lepo, i meko, i  magično, i prozračno  kao  sto je, silfida!? Možda su me namerno  doveli u pogrešnu školu, da mi se sve  zgadi ? Možda je  balet samo kod nas ovako mučan ...?

Godinama razmišljam o tom prvom času, i prvom  susretu tete-a-tete sa svojom najvećom ljubavlju ikada. Nikako ne mogu da se odlučim, da li sam bila više razočarana,šokirana, i ojađena, ili mazohistički ponosna što ću biti dobrovoljni,pomazani zatočenik te svete torture tela i duha.

Ipak,sa predanošću larve koja mora da se pretvori u leptira, jurila sam na časove, bila hvaljena i grđena, i nisam shvatala, ali baš nikako , kako da se ne ugušim sa uvučenim stomakom, šta znači podvući rebra i kralicu, kako da nogu vodim petom kad se  noga  vodi nečim drugim, i kako da to drugo nešto, premestim u petu.....

I, kad ćemo već jednom početi da igramo!!!???

I, kako da se krećem uopšte tako usukana, i zgrčena, i zarobljena? Čemu sve ovo?!! 

Nikome ne otkrivam svoje muke. Uživam u patnji. 

-Mala je talentovana.

Ali malo ćutljiva.

Mala je ćutala svoju (u)zbunjenost!

Mala je ćutala da u telu postoje leva i desna strana. Jedna, poslušna, fluidna, stabilna. Druga - totalni debil. Tuđa. Smotana. Trapava.

Ćutala je da boli. Da je božanstveno dosadno. Staromodno. Ali čudesno! Ćutala je da mrzi male skokove, jer su „besmisleni“ i „buvlji“,a obožava velike, jer nude slobodu, liče na gazelu, i podsećaju naljubav  zbog koje se gine. Ćutala je ponos,zbog toga što se dosađuje i leti  u društvu odabranih."

"Volim balet, uciteljicu, salu, ljude u sali, spic patike koje vise na zidu, ali to nije dovoljno da se opise....To.

Kada sam prvi put krocila u salu, prvo na savremeni, onda i na klasiku iz glave sam izbacila rec rekreativno, jer mi nije bio cilj da tu budem zbog rekreacije. Zelela sam da budem na sceni, da igram, da vidim rezultate svog rada ali i da neko drugi to vidi. Danas se sve to cini dalekim, ta prva sezona na kojoj je sve trebalo da se zavrsi. Pukla sam na prijemnom, upisala stomatologiju i izgubila volju da opet spremam prijemni i upisem ono sto zelim. I tako sam ostala u sali.

U pocetku je bilo mnogo tesko. Ubedjena da sam stvorena za balet bila je obicna glupost. Nije dovoljna samo razgibana noga, sta ce mi to ako nista drugo ne znam. Svaki put kada sam kretala od kuce slusala sam kako je balet gubljenje vremena, da ja od toga necu imati nista... Sa vec losim raspolozenjem ulazila sam u salu gde sam ponekad uspevala da se oraspolozim. Uglavom sam se vracala sa suzama u ocima zato sto mi ne ide, ne mogu da drzim stomak, nemam kontrolu nad svojim telom, izgledam kao slonica koja se nasla negde gde joj nije mesto... Pokusala sam da odem, pravila pauze i opet se vracala. Nije isto bez baleta, bez necega sto sam tako dugo zelela i konacno dobila. Narocito sada od kako smo postali porodica. Ne postoji mesto gde sam sretnija i gde mi je prijatnije. Jos razloga da se ''navuces'' na celu pricu. A ja se i dalje raspadam, bar se tako vidim. Nije mi jasno kako se u baletu nesto savlada i dovede do savrsenstva. Ocigledno nisam sposobna za to, jer jedino sto znam je kako da se povredim. U tome sam najbolja. Mozda jednog dana naucim nesto, recimo patologiju ako joj se posvetim. Sto se baleta tice mogu samo da  uzivam u trenutku..."

"Priča o baletu će mi uvek biti tužna, još od detinjstva kada sam želela sve ovo, a to nije bilo moguce.

Ne volim ni  da razmišljam o baletu, uvek me rastuže takve misli............"

"Moj prvi susret sa klasičnim baletom nije bio kad sam imala 5,10,15 godina.... Desio se sada,sa punih 30! O njemu nisam znala ništa,osim da je graciozan,veličanstven i zahtevan . Da je umetnost u svakom smislu . Uz pomoć društvenih mreža i činjenice da poznajem našu profesorku, primetila sam njene blogove,najave treninga i nove upise. Hm? Da li ja to mogu? Da nisam previše stara? Biću smešna jer ništa ne znam... sve su to pitanja i misli koja su mi prolazila kroz glavu. Shvatila sam da nema čega da me bude sramota, da želim da vidim, probam i naučim što više mogu. Život je definitivno samo jedan i to je bio stav koji me je i odveo na prvi čas Perpetuum dance studija.

Pred ulazak u svlačionicu, i generalno pred susret sa svima  njima , tresla sam se ali nisam imala šta da izgubim... Naprotiv! Došla sam na prvi čas nove sezone i rečeno nam je da se istegnemo. O ne! Kako da se istegnem, kao na fizičkom? Mahala sam glavom levo desno,vrtela ruke kao da znam šta radim i samo sam ih posmatrala kako samouvereno i koncentrisano pripremaju svoje telo za čas. Bile su fascinantne, nasmejane i vedre. Srećne što su opet tu, što su opet zajedno, što počinju jos jednu plesnu godinu zajedno. A ja od sramote nisam smela ni da se pogledam u ogledalo ispred sebe jer apsolutno nemam pojma šta radim ,eto , čak i na tom istezanju...

Čas je počeo i ja sam kao i svi samo sledila instrukcije naše profesorke. Stala sam iza jedne divne visoke devojke koju sam pratila i od koje sam učila rutine na štapu. Posle nekog vremena sam prestala uopšte da razmišljam o sramoti i sličnim pitanjima jer postaneš skoncentrisan na ono šta vidiš i pokušavaš da pratiš grupu i počneš logički i tehnički da pamtiš vežbu. Mislim da sam do kraja časa bila zaljubljena. Kad se zaljubiš imaš želju da što više vremena provedeš i što bolje upoznaš predmet svog obožavanja. Balet.

I kada sam mislila da nešto ne mogu , profesorka mi je tiho davala signale da ja to mogu i da je samo slušam u toku vežbe i da ne forsiram sebe i padam u očaj. Ona mi je davala vetar u leđa nenapadnim sugestijama i podrškom. I ona kao i sve druge devojke koje su fantastični ljudi . Osobe koje sada mogu nazvati svojim prijateljima. Pa čak i porodicom."

NIKADA NE ODUSTAJTE OD SVOJIH SNOVA,DA ONI NE BI ODUSTALI OD VAS...!





Blog  za sve ljubitelje klasičnog  baleta;
http://perpetuumdanceklasicanbalet.blogspot.com