ZAŠTO YOGA ?

                                                   

Sedi mirno.
Zaustavi misli.

Ćuti.
Izađi napolje.

(A.K.)

            

            
           

                          Znanje Yoge i svetlost dana su besplatni za sve one koji žele da ih prime.

                                                  (Baduri Mahasaya) 

                                  

    





ZAŠTO VEŽBATE YOGU?



Odlučila sam , da ovim pitanjem započnem (samo)objašnjavanje ove drevne psiho-fizičke i duhovno-filozofske, prakse. Ili bolje rečeno-puta. Jer Yoga je put..
Nadajući se, da će svako, ko se opredeli za ovu vrstu treninga, postaviti sebi to pitanje. Da. Zasto bas Yoga, a ne Aerobik,Pilates, Kalinetiks, ili bilo koja iz mase fizičkih aktivnosti koje se danas praktikuju u cilju održavanja fizičke (i mentalne)-forme?
Šta je to što nekoga opredeljuje baš za ovu drevnu istočnjačku praksu, koja se prilično stabilno ukorenila u zapadnom svetu, već dobar broj godina unazad?
Rec –Yoga- potiče od sanskritskog korena- Yuj- koji znaci: držati čvrsto, (u jedinstvu), podrediti, posvetiti se... Oko korena ove višeznačne reči, koja se može tumačiti na mnogo načina, su se i formirali oprečni frontovi , koji opovrgavaju ili promovišu značaj , suštinu, i rezultate Yoga filozofije.
Protivnici Yoge se najčešće kače za značenja ovog idioma, izvrćući do krajnosti kompletno značenje i suštinu Yoge, umanjujući do beslovesnosti značaj i rezultate koje ova praksa daje kada se pravilno i usmereno upražnjava. Ono što je bitno jeste, postaviti sebe pravilno u odnosu na suštinu, kako Yoga filozofije, tako i bilo čega drugog na svom životnom putu. Evo šta na tu temu kaze Swami Višnu Devananda, lični učenik Swami Šivanande nekadašnjeg poglavara Rišikes škole Yoge:
".... 99% praktičara se preplaši perspektivom već u najlakšim i najpraktičnijim stvarima- asanama i pranajami.Oni čitaju o čudesnim i glupavim efektama za koje je navedeno da se postižu pomoću najlakših fizičkih procesa, u neshvatljivo kratkom vremenu,i sa lakomošću ih se prihvataju na nekoliko meseci.....Oni jos i prodju dobro ,ali drugi zapadaju u ozbiljne greške tokom tog procesa i svoje živote završavaju kao mentalno poremećene osobe.."


-Kada se plesčica posvećuje igri,
 slavi se Yoga njenog odnosa!-



Uprkos tome, što je Yoga poslednjih decenija doživela veliki procvat i prodor ka zapadnom čoveku, smeštajuci se udobno u polje njegove svakodnevice, jos uvek postoji mnogo predrasuda o njoj, proisteklih iz neznanja ili iz instant edukacije.
Zahvaljujući ovakvim i sličnim, extremnim i površnim tumačenjima Yoge, novi praktikanti, koji se prvi put susreću sa ovom drevnom disciplinom, čak i na pragu novog milenijuma, kad a je protok informacija gotovo neograničen, sa dozom bojazni i neverice pristupaju ovoj disciplini, očekujući uglavnom-nemoguće.
Ono sto je najteže postići, kako u životu tako i u svom sopstvenom bicu je-harmonija. Uslaklađivanje svih postojećih elemenata u jednu skladnu , harmonizovanu celinu, gde ni jedan sastojak ne remeti i ne dovodi u pitanje, funkciju, smisao i neophodnost bilo kog drugog, je vrhunska umetnost. Neophodno je pronaći uravnotežen odnos izmedju sebe,( svog bića, duhovnog, mentalnog i fizičkog.. ), i ove drevne prakse, ukoliko želite njome da se bavite. Baviti se Yogom izvan njenog izvornog staništa i u okvirima savremenog bitisanja ne nameće kao nužnost, apsolutno i bezpogovorno razgradjivanje svog postojećeg sistema vrednosti ,i nasilno uplivanje u nesto dijametralno suprotno i nepoznato. Naprotiv!
„Yoga se ne takmiči ni sa jednim pravilom ili postavkom bilo koje religije, duhovne prakse, životne filozofije...Možete da koristite svoju Yogu-svoju disciplinovanu praksu- kako bi ste se približili bilo kojem od duhovnih izvora kojem inače pripadate ili ka kojem težite, a da pri tome ne poremetite i ne demistifikujete taj izvor kome se stremili čitav svoj život. Pod uslovom da ste za neki već opredeljeni.”


-Bog je jednostavan .
Sve ostalo je komplikovano.-  

Jedna od najčešćih zabluda je poistovećivanje kompletne Yoga filozofije sa samo jednim njenim pravcem, i to onim koji se najčešće praktikuje-Hatha Yogom.
Hatha Yoga je samo jedan od nekoliko nivoa, koji sačinjavaju celokupnost Yoge kao filozofskog i duhovnog učenja. Zapravo , ono što se danas najčešće upražnjava po mnogim fitnes i Yoga centrima je samo najelementarniji nivoYoge- Hatha Yoga. Uprkos svoj svojoj kompleksonosti, Hatha Yoga se smatra najlakšom jer se bavi fizičkim aspektom, oblikovanjem i preoblikovanjem telesnosti. Preoblikovanje uma i duha je mnogo teža stvar. Dovođenje fizikusa u stanje fluidne gipkosti, prilagodljivosti, i uravnotezenosti sa svim svojim komponentama, je zapravo samo predvorje Yoge.
 
Patanđali je celokupnu Yogu, opisao kao osmostepeni put, podelivši je na 8 nivoa:
Jama,Nijama, Asana,Pranajama,Pratjahara,Darana,Djana,Samadi.

Prve dve grane ovog stabla predstavljaju moralnu pripremu za dalje uspinjanje po razgranatom stablu Yoge . Mogle bi se uprošćeno prevesti kao – (samo)kontorla –i-vrlina-.
Sledeći korak je Asana, ili pravilan položaj, u kojem kičmeni stub igra dominantnu ulogu. Krajnji cilj je potpuna kontrola mišićno-koštanog sistema, svesnog i nesvesnog i sprečavanje bilo kakve informacije iz pravca tela ka umu. Vežbajući Asane , postajemo svesni sopstvenog tela, na način na koji ga nikada nismo svesni u svakodnevnim poslovima, kretnjama, aktivnostima...Asana preoblikuje i ojačava telo, povećava njegovu fluidnost i elastičnost, snagu i izdržljivost.
Pranajama je kontrola daha ili upravljanje Pranom, suptilnom životnom energijom u kojoj je potopljen čitav Univerzum, pa i naš lični. To su zapravo vežbe disanja, kojima učimo da kontrolišemo unos Prane u naše telo i njenu distribuciju kroz njega.
Pratjahara- intorspekcija, povlačenje čula sa spoljašnjih objekata-ulazak u tišinu.
Darana-kontorla misaonih tokova, koncentracija. Zadržavanje pažnje na jednom objektu.
Djana-meditacija, produbljivanje prethodnog stanja..
Samadi-nadsvesna percepcija, proširenje sopstva u svim pravcima tj. sjedinjenje sa božanskim.

„Samadi je treći najvažniji događaj u životu svakog čoveka (naravno, onih koji su ga dostigli), ali najčešće je i najvažniji događaj. Ostala dva događaja su rođenje i smrt. Ali kod svih tih događaja, samadi je direktno ili indirektno prisutan.“

/Goran Sarvan/



Vrhunac je spajanje svih osam nivoa u jednu celinu. Deluje suviše komplikovano, i nedostižno. Kada slušate i čitate o tome, nameće vam se slika ozbiljnog filozofskog giganta (što i jeste) kojeg treba da inkorporirate u sebe, i teškog asketizma sa kojim treba da se uhvatite u koštac. A zapravo kad se jednačina svede na proste činioce sve može primeniti vrlo jednostavno i u "našim" uslovima.

Evo kako:
Prva dva stepenika Yoge-Yama i Niyama su etički imoralni kodeksi (vrlina, disciplina, čistota, saosećajnost, nesebičnost.. ljubi bližnjega svoga..) kojih bi trebalo da se pridržava, i poštuje svaki čovek. Kada smo ustanovili ova dva stupnja, i postavili sebe (bar delimično..) u pozitivan kontekst u odnosu na sve živo oko nas, na red dolazi Asana. Disciplina tela. Zbližimo se i sinhronizujmo sa svojim telesnim mehanizmom. Prilagodimo ga svojoj pozitivnoj nameri, upoznajmo ga i formirajmo od njega fluidnu ali stabilnu tvorevinu, i udahnimo joj svežu, okrepljujuću energiju neusiljenom, i ravnomernom, fluidnom Pranayamom, što je već četvrti stepenik Yoga lestivce. Pranayama-kontrola, disanja, tj. kontrola protoka životne energije- Prane. Dok smo smešteni u nekom od položaja, ( koji često mogu biti i neudobni), trudimo se da budemo potpuno misaono prisutni SADA i OVDE. U svom telu. Povlačimo se u sebe, ostajući gluvi i nedostupni za sve, kako spoljašnje tako i unutrašnje manifestacije. Posmatramo tišinu (ili galamu..) unutar sebe, vodeći svoj dah do najzabitijih predela našeg hrama, i tada smo već u Pratyahari. Pratyahara je već mentalna aktivnost i zahteva povlačenje pažnje od svih spoljašnjih uticaja, i eventualnih utranjih senzacija, a ponajpre od svojih misli. Deluje kao stanje pasivnosti, ali zapravo nije! Zašto? Zato što je ponekad potreban ogroman napor da utišamo svoj um, i održimo položaj u savršenom skladu i miru. U Pratyahari, mi se postavljamo u ulogu posmatrača svog uma kakav god da je. Ne potčinjavamo se. Ne komuniciramo. Samo posmatramo. Dok smo u Asani (položaju) imamo sasvim dovoljno vremena, da dobro osmotrimo tog uzurpatora, jer nam obično šalje alarmante signale, naročito ako je položaj neudoban. U toku Pratyahare, ćemo sigurno u jednom momentu doći do tačke iz koje ćemo u tišini moći da osmotrimo sve u krugu oko nas. To je već znak, da smo vrlo uspešno savladali bujicu svog uma, i sveli je u okvire mirnog jezera, odnosno da smo počeli da se približavamo svom centru, odnosno da smo došli do nivoa Dharane, kada je naša pažnja fokusirana i koncentrisana ka jednoj tački, objektu, kompoziciji... 

I ovde se negde iscprljuje put prosečnog praktikanta Yoge.(ako i dovde dodje.. ), pod uslovom da uspe da objedini ovih 6 nivoa u toku svog treninga u jednu celinu.
Sledeći korak bi bio održavanje tog stanja i nivoa koncentracije, ali bez napora, „nasilja“i prinude, već sa lakoćom, i mirom. To je pretposlednji stepenik Yoge, Dhyana nakon kojeg sledi Samadi-probuđenje,prosvetljenje...jedino čisto stanje uma.
Veoma su retki oni koji dostignu poslednja dva stupnja Yoge, prvenstevno zbog toga što je neophodna gvozdena (samo)disciplina i dugotrajan, posvećen rad.

Interesantno je da se, kada se govori o Yogi obično misli i spekuliše, sa ova poslednja dva nivoa koji su malo kome dostižni. Kritičari Yoge je optužuju za mentalnu manipulaciju, i lepe joj različite nevaljale epitete, a praktikanti se nadaju da će se neredovnom, površnom praksom i olakim zanemarivanjem Yame-Niyame, njihovo biće čudesno preobraziti u polu-Boga. Bez kontinuiranog i svesnog rada, sasvim sigurno nećete se odmaći od daleko.
Ali, ako ne zanemarite ni jedan od prvih 6 stepenika Yoge, i trudite sa da ih maksimalno, u skaldu sa svojim mogućnostima, primenjujete redovno i svesno u toku svakog svog treninga, rezultat NEĆE izostati! 

Doajen i pionir Yoga filozofije na našim prostorima, gospođa Jasmina Puljo, u jednoj od svojih knjiga kaze sledeće:
„Yoga je učenje o preobražaju duha koji se vlastitim naporom može postići pomoću raznih metoda. Ona (Yoga) deluje na sva tri apsekta čovekovog bića: telesni,umni i duhovni. Pomoću različitih metoda , ona budi i preobražava latentne snage i potencijale čoveka, usmerava ih na put čistote i istine. Integrisanjem i uravnotežavanjem ovih činilaca, koji utiču na formiranje jedinke, Yoga doprinosi celovitom podizanju čovekovog života , na viši nivo.”

Čitava Yoga filozfija i praksa potiču iz drvenog Vedskog perioda civilazacije, koji je vladao zanjima koja današnjem čoveku deluju nestvarno i mistično. Oni koji su kreirali temeljno, pre više mileniuma ovaj sistem za podržavanje i održavanje čovečnosti (božanstvenosti!) savršeno su znali šta rade, i na koji način čovek treba i mora da se uskladi sa prirodom i univerzalnim ritmovima, kako bi mogao valjano vladati prvo sobom, a potom i svetom koji ga okružuje. U savremenim uslovima življenja, kada se čovek gotovo potpuno odvojio od prirode, zanemarujući i razgrađujući sve više njen savršeni mehanizam, pribegavanje drevnim praksama deluje kao utočište od potpunog uništenja prirodnog ritma, kako unutar nas samih, tako i spoljne sredine, jer je sve neraskidivo povezano. Stoga je sigurno i sve veći broj onih koji u Yogi prepoznaju upravo to utočište i različitost od svega ponuđenog u cilju održavanja fizičkog i mentalnog zdravlja.
Tu se krije i odgovor na pitanje sa početka ovog teksta... 

„Kada je nešto što čini pojedinac, ujedno i kosmički čin, posledica tog čina na telu (punjenje energijom),sjedinjuje se sa emocijom duha (univerzalnom idejom), i iz toga se razvija živo jedinstvo koje se ne može postići nikakvom tehnikom , ma kako naučna bila.Praksa Yoge je nezamisliva, a ne bi bila delotvorna bez pojmova na kojima se Yoga zasniva. Ona na izvanredno potpun način spaja telesno i duhovno. Na Istoku gde su te ideje i praksa nastale, i gde je nekoliko hiljada godina neprekinute tradicije podiglo potrebne duhovne temelje, Yoga je, tako savršen metod spajanja duha i tela , da ga je teško dovesti u pitanje.To jedinstvo stvara psihološke osnove za intuicije koje nadilaze svesnost.“ 

/Paramahansa Yogananda/